„Положај и перспективе односа Србије и Српске у 21. веку“

На научној конференциј „Положај и перспективе односа Србије и Српске у 21. веку“ која је одржана у Београдском Медија центру 13.09.2016.год. говорили су:
Божидар Зечевић, професор
Стефан Сурлић, асистент ФПН
Данило Тврдишић, дипломирани економиста
Милица Ђурђевић, дипломирани политиколог
Данијел Игрец, магистар правних наука
Љубан Очигрију,члан одбора за културу Српске народне партије
Јован Тамбурић, генерал
Јован Шиповац, стручњак за безбедност

У даљем тексту можете прочитати излагање члана нашег удружења Јована Шиповца на тему: Глобални, регионални и локални безбедносни изазови и њихов утицај на односе Србије и Републике Српске.

ГЛОБАЛНИ, РЕГИОНАЛНИ И ЛОКАЛНИ БЕЗБЕДНОСНИ ИЗАЗОВИ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ОДНОСЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Без обзира да ли су у питању покушаји за остварење сопствених утицаја на геополитичке прилике или су у питању само одговори на безбедносне парадигме и вакумe моћи, сукоби великих и регионалних сила увек доводе до последица које утичу и на већину осталих држава света.

Глобализација и прелазак на мултиполаран свет поред старих безбедносних изазова стварају и нове ризике на које мале државе не могу да утичу, посебно оне на осетљивим геополитичким подручјима и местима где се преплићу интереси великих сила. Ту спадају и Србија и Република Српска које на жалост у највећем делу нису у прилици да утичу на догађаје, већ се с њима само суочавају, и боре са последицама које они доносе по националну и личну безбедност.

Навешћемо неке од ГЛОБАЛНИХ ИЗАЗОВА и безбедносних догађаја који могу да имају свој утицај на политичко-безбедносне и економске прилике у Србији и Р.Српској:

- Могуће рапламсавање сукоба у Украјини – и утицај на Европску унију и Балкан због отварања новог кризног жаришта у Европи – што аутоматски значи додатни економски и политички притисак на Русију, а тиме последично и на Србију и Републику Српску

- Догађаји у Турској – делимична промена политике у односима са САД и Русијом, након смиривања сукоба у Сирији довешће до ослобађања заузетих ресурса моћне турске државе и до већег утицаја на прилике на Балкану у складу са неосманском ”Стратегијом дубине” Ахмеда Давоутоглуа, што иде у прилог идејама ”Исламске декларације” Алије Изетбеговића

- Миграциона криза и коришћење таласа избеглица је ризик који може бити злоупотребљен у геополитичке сврхе и дестабилизацију и тиме стварање зависности малих и безбедносно слабих држава од међународне помоћи, због ризика од тероризма и организованог криминала.

- Решавање кризе у Сирији и дуго чекани мир коме напаћени сиријски народ већ 5 година тежи, проузроковаће ће враћање кући дела исламиста - прекаљених ратника на простор БиХ, Рашке, КиМ и тиме створити предуслове да они буду у функцији за наставак активности на нашем терену, било самостално, било по налогу руководства у Раки, или из Сарајева. Чак ће и борба за доминантни утицај на Блиском истоку Ирана и Саудијске арабије и промене у њиховом односу снага утицати на остатак муслиманског света а тиме и на наш регион, што ће искористити и друге заинтерсоване муслиманске земље да појачају своје активности на терену.

ШТО СЕ ТИЧЕ РЕГИОНАЛННИХ БЕЗБЕДНОСНИХ ИЗАЗОВА, ИЗДВОЈИО БИХ:

- Раст утицаја Кине у региону – и њен снажан економски продор у Европу баш преко Балкана где је Србија кључни ослонац управо у оним секторима где је Кина моћна – (индустрија челика, инфраструктура, транспорт, логистика, финансијска подршка...) што ће бити коридор за ”нови пут свиле” којим ће се остваривати кинески утицај на Европу. То ће условити притисак на Србију и Републику Српску да обим сарадње са Кином смање или да се чак обустави реализација најављених стратешких пројеката.

- Руски политички и војни а не само енергетски утицај – и све присутнија руска ”мека моћ” (односно утицај медија, руске културе и духовности) довешће до све већих притисака на ”политику неутралности” коју води Србија. Руска политика одлучне подршке својим савезницима виђена на примеру Сирије, Крима, добрим делом и Донбаса, ако остане тако чврста и у случају Србије и Републике Српске угрозиће интересе евроатлантског света који доминира регионом већ 15 година. Најављене испоруке наоружања Србији, покушај да се направи велики логистички центар у Нишу, одлучна широкопојасна подршка Републици Српској најављују процес враћања већег руског утицаја на Балкан, али тиме и неминовну реакцију друге стране.

- Криза политике придруживања ЕУ и финансијске подршке чланицама појачана ”Брегзитом”; нејединство међу Европским државама, и све већи сукоб националног и либералног концепта довешће до тога да ће Европа у наредном периоду бити заокупљена сама собом без заједничког и чврстог става у процесу интеграција земаља балканског региона и безбедносне политике. Европска унија суочена са до сада највећим ризицима може да покуша да формира сопствене војне снаге за борбу са изазовима миграција и тероризма, што може довести до другачије улоге НАТО-а, и формирања заједничких европских војних снага.

- Наоружавање Хрватске офанзивним оружјем и обука јединица за акције и дејства у региону уз изузетно висок интензитет обавештајних активности усмерених ка циљаним територијама Србије и Републике Српске подстичу на ново наоружавање у региону и траже јасан безбедносни одговор, јер су срамне акције ”Бљесак” и ”Олуја” још увек у свежем сећању српског народа. - Улазак Црне Горе у Нато је велики безбедносни ризик јер се простор Републике Српске и Србије са плато-а северне Ц.Горе стратешки заокружује и војним путем, и тако се са ”леђа” прилази Републици Српској и Србији.

- Албански фактор и наставак пројекта ”велике Албаније” је велики безбедносни ризик обзиром да се Албанци као тренутно најпослушнији војници НАТО пакта могу директно злоупотребити да створе безбедносне неприлике у више држава региона: у Македонији, у Црној Гори, као и у деловима Србије, односно на КиМ и региону Бујановца,Медвеђе и Прешева.

НЕКИ ОД БЕЗБЕДНОСНИХ РИЗИКА УНУТАР СРБИЈЕ И РС СУ :

- Ризик од обојених револуција и насилне смене власти довођењем снага које ће без обзиру на цену дестабилизације државе све учинити за испуњење циљева страног фактора – а колике су размере довођења неквалитетних појединаца на власт видели смо на примеру многих некада мирних држава које су до сада уништила разна ”пролећа”.

- Тероризам и терористички акти и коришћење тероризма као алата у Републици Српској и у Србији са циљем дестабилизације региона, односно повода за мешање других држава и војног савеза НАТО. Поред поменутих повратника из Сирије, већи број вахабистичких енклава широм Босне, КиМ и Рашке уз озбиљну распрострањеност идеологије вахабизма путем параџемата на нивоу целе БиХ, представљају велику безбедносну претњу.

- Демографски проблеми чине безбедносни ризик због драстичног смањењења популације што природним наталитетом што миграцијама у градске центре, чиме се посебно угрожена баш она безбедносно осетљива подручја у Србији и Републици Српској – југ Србије, Рашка област, цело Подриње и залеђе Дрине, источна Херцеговина... То системски користи друга страна поступно попуњавајући људским потенцијалом наведене територије на путу ”зелене трансферзале”, укључујући чак и градњу потребне инфраструктуре.

- Посебан ризик је и наставак притисака на борачко –ветеранску популацију путем подизања неоправданих и правно-неутемељених оптужница као стари- нови вид уцена и претњи са последицом ограничења мобилности, живота и рада и практично уклањања из јавног живота угледних и способних појединаца - доказаних родољуба и патриота.

Поред директног утицаја којим се подрива национална безбедност Србије и Републике Српске и угрожава безбедност њених грађана поменути безбедносни ризици врше утицај и на саме односе између две државе.

Заинтересоване стране силе траже сва могућа решења (као што вода тражи свој пут и најмањи могући пролаз) како би утицале на носиоце власти да одустану од заједничке националне и државне политике, с циљем да дође до подела међу њима, чак и до сукоба, и да Дрина поново дели, а не као данас, да спаја српски народ.

Притисци на носиоце власти су различити, од оних личних, преко економских за које служе ММФ и светска банка и либерална ЕУ политика интеграција без којих рањиве и слабе економије не могу да опстану, преко утицаја медија под контролом страног фактора и разних невладиних и полуагентурних центара који су усмерени против српских националних интерса, све до различитих безбедносних изазова од којих су тренутно најопаснији: организовани криминал, неконтролисане миграције, тероризам, и могућност избијања оружаних сукоба.

Двоструки стандарди у приступу интеграционим и дезинтеграционим процесима у региону, односно прећутна подршка оним државама и народима који не поштујући међународно право и уговоре слепо следе евроатлатистичку политику, усложњава односе између Србије и Републике Српске, и сужава им простор за одлучну реакцију.

КОЈИ СУ ПРАВИ ОДГОВОРИ НА БЕЗБЕДНОСНЕ РИЗИКЕ И КОЈИ ЈЕ ПУТ ДАЉЕ САРАДЊЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ?

- пре свега, заједничка национална политика која испред свих других ставља српски национални интерес, без обзира где српски народ живи, и без обзира на стране притиске.

- пуно јачање безбедносне, економске и културне сарадње између две државе где спада и активност организације научног скупа и промоције ”Дана Српске у Србији”, коју поздрављамо.

- јачање свих безбедносних капацитета у држави, војсци, МУП-а али и активирање резервног састава на целој територији, враћање служења редовног војног рока.

- пуна подршка Србије Републици Српској у враћању свих одузетих Дејтонских надлежности (укупно 68 + 5), укључујући и Суд, Тужилаштво, делове МУП-а, војску, и безбедносне службе.

- прихватање међународне подршке и понуде за пуноправну сарадњу свих оних економско-политичких, па чак у случају потребе и војних савеза заснованих на међународној правди и праву, било да су они глобалног или регионалног карактера.

- пуна примена специјалних односа између држава, укључујући и заједничку спољну и унутрашњу политику, уз лако и брзо добијање двојног држављанства и личних карата.

- стварање директних пореских и других олакшица, од доделе земље, преко средстава за рад до финансијске подршке за све оне грађане који желе и хоће да се врате у своје крајеве, посебно у безбедносно осетљива подручја.

- омогућавање одрживих развојних пројеката и услова за несметана велика улагања државама који подржавају српски народ широм Србије и Српске повезујући их тиме снажно и у областима производње хране, енерегетике, инфраструктуре, образовања, али и војне и цивилне безбедности.

- Заједничко обележавање свих актуелних и историјских празника, и јубилеја као и стратишта српског народа што указује да смо један народ и да смо имали заједничку прошлост, као што треба да имамо заједничку будућност.

- Једниствена заједничка подршка Српској Православној Цркви и повезивање држава кроз веру и поштовање светосавског духовног наслеђа, посебно језика и писма, и увођење веронауке у школство као обавезног предмета.

- Широка и пуна подршка безбедносним органима извршне власти посебно МУП-у Републике Српске и МУП-у и Војсци Србије, увек, и без обзира која је политичка опција на власти.

- Укључивање Бања Луке у све регионалне пројекте као пуноправног субјекта и отварање дипломатско-конзуларних представништава Републике Српске у целом свету, уз помоћ инфраструктуре и друге подршке Србије.

- Јака дипломатска, лобистичка и маркетиншка активност заједнички кординирана од Србије и Републике Српске на промоцији и обезбеђењу успешности циљева српске нацоналне политике, и представљању међународној јавности праве истине о страдању Срба у 20.веку.

- Пуна подршка референдумским изјашавањима грађана о свим важним политичко-безбедносним и економским питањима као првом доказу слободе и независности једног народа!

На крају, да закључим, људи се плаше онога што не разумеју и увек су се плашили, зато је данас огромна улога на свим патриотским и правдољубивим владиним и невладиним организацијама и удружењима да правилно информишу јавност, јер без обзира на све ресурсе и материјално-техничка средства: правилно информисан, усмерен, и одлучано вођен народ увек чини најважнију безбедносну компоненту у одбрани своје отаџбине.

Јован Н. Шиповац
за удружење „Част Oтаџбинe“