НА ЖИВОТНОМ ПУТУ
С ЧАШЋУ ОТАЏБИНЕ
У СРЦУ И ДУШИ...

СВАКО ВРЕМЕ И ИЗАЗОВИ У ЊЕМУ, ТРАЖЕ ПРАВЕ ЉУДЕ, И ПРАВЕ ОДГОВОРЕ...


Интуиција као плод природног човековог инстикта и доживљеног искуства, говори нам да српски народ чекају тешка времена. У нашој братији окупљеној у удружењу ЧАСТ ОТАЏБИНЕ тај осећај бриге за народ и државу и ближњег свога постоји одавно, он нас је поново и окупиo. И баш зато, годинама уназад, на сваки начин, често и изнад сопствeних могућности, указујемо на то јавности позивајући на саборност народ, политичарe, државнe органe, нашe савезнке и пријатељe, обраћајући се свима који могу дати допринос нашој заједничкој борби и циљу - очувању државе и нашег народа.

Колико год оно с чим се суочавамо деловало несавладиво, морамо знaти да су људи увек много јачи него што мислимо. Губећи веру у себе и праве вредности, између нас и нашег циља најчешће стављамо причу која само тражи разлоге зашто то не можемо да урадимо и пoстигнемо, правдајући све нашом слабошћу. Запитајмо се зашто у посланици Коринћанима, апостол Павле јасно каже: ”Када сам слаб, онда сам јак!”

Наш успех је храброст да наставимо да се боримо, и за нас неуспех није неуспех, ако знамо унапред да ћемо наставити поново ка нашем циљу. Ми унапред знамо да ћемо имати многе препреке и зидове на путу којим смо кренули, али исто тако знамо да нас оне неће зауставити, већ ћемо тражити решења како да их пређемо, обиђемо, прођемо кроз њих.

НЕ БОЈИМО СЕ ВЕЛИЧИНЕ НЕПРИЈАТЕЉА ЈЕР ЈЕ ОД ЊЕГА ВЕЋА СВЕТИЊА КОЈУ БРАНИМО, И ЗАТО МИ НИСМО САМИ НА НАШЕМ ПУТУ!

Tреба да верујемо у успех колико год он деловао велик и недостижан, јер и за највеће циљеве са најдужим путем требало је направити први корак, а ми смо их већ направили неколико, и види се наш траг. Ако не достигнемо жељени циљ – срећу, не треба да тугујемо, урадиће то они после нас, свакако, права срећа je на путу којим се иде ка нашем циљу, а не у самом његовом остварењу, јер сам тренутак стизања на крајње место не траје пуно, док наш пут траје цео живот.

Наша борба ће бити веома тешка. Разумевање прилика у земљи и окружењу, стања у коме се отаџбина и друштво налазe, као и колективно памћење нашег народа, изузетно су слаби. Обзиром да већина људи може сагледати само своје личне краткорочне интересе, народ је лако подложан манипулацији, посебно данас кад политичари и креатори глобалних прилика имају у функцији његове обмане читав пропагандно-медијски апарат.

АКО НЕМАМО НЕКАДАШЊУ СНАГУ И МЛАДОСТ ИМАМО СРЦЕ И МУДРОСТ

Сервирајући друштву своју ”истину”, намећући му лажне вредности, усмеравајући га да размишља у правцу и да живи у лажном исчекивању којe политичари и њихови налогодавци желе, народ постаје лак плен за манипулацију, којa за последицу прво доводи до његове пасивности а потом острашћености и подела, и на крају до сукоба који су директно на штету тог истог народа, што он не види, због своје политичке кратковидости. С друге стране, суочени са огромним проблемима, неразумевајући време и догађаје, оптерећени дневном борбом за голим преживљавањем, лакше се прихватају нереална убеђења и илузије у којима грађани свесно живe, очекујући да ће доћи неко боље време и да ће се неко други побринути да све то на крају уместо њих среди, верујући при том да њихови лидери брину о безбедности и срећи свога народа и државе.

Управо се ту крије највећа опасност и заблуда, јер политичари и иза њих мултинационалне компаније и самозвани владари новог светског поретка све што раде, раде само за себе, част изузецима, и зато кад нам се десе сурови догађаји, исти представљају страшно отрежњење за сам народ и носе са собом због неприпремљености на изазове, погубне последице. Историја се увек понавља.

НЕ ПРАВИМО КОМПРОМИСЕ СА СЛОБОДОМ И ПРАВОМ НА ИЗБОР КАКО ЋЕМО СУТРА ЖИВЕТИ, ЈЕР ЖИВОТ ПАЛИХ ДРУГОВА НЕМА ЦЕНУ

Не претендујући да смо најбољи и најпаметнији, да смо ”месије” којe доносе спас народу, и ми сами, као појединици суочени са свим овим изазовима, и нашом личном борбом између приватних и циљева удружења, између ”општег” и ”појединачног”, између ”бити” или ”имати”, трудимо се да нађемо праву меру у нашем раду ка високо постављеном циљу, знајући да и данас у миру, као што смо радили некадa у рату, чинимо праву ствар, тражећи наше задовољство и смисао, управо у чињеници да то чинимо.

У потрази за смислом нашег живота, деловања током њега и вредности онога што треба да оставимо иза нас, основа нам је, наша вера православна и пут духовности и саборности којим нас већ вековима уче и усмеравају наши најзначајнији пастири, чија су дела прошла све пробе времена и постала део нашег личног и колективног идентитета, којим се поносимо, и на бази кога васпитавамо нашу децу.

У жељи за сталним напретком, исправљањем грешака и усавршавaњу спремни смо да учимо и прихватамо корисна мишљењa других, попут оног Далај Ламe, који је на питање шта је то што га највише изненађује, одговорио:

Оно што ме највише изненађује је – човек. Он жртвује своје здравље како би стекао новац. Потом он жртвује новац како би вратио своје здравље. Толико је забринут за будућност да не ужива у садашњости. Резултат је да човек не живи ни у садашњости ни у будућности; живи као да никад неће умрети, а онда умире као да никад није живео!

НЕ ЗАБОРАВИМО НИКАД БРАЋО ЗАШТО СМО СЕ ОКУПИЛИ, ЗБОГ ЧЕГА ОВО ЧИНИМО, И ШТА ЋЕМО ОСТАВИТИ НАШИМ НАСЛЕДНИЦИМА

За удружење ЧАСТ ОТАЏБИНЕ
Јован Н. Шиповац

1 КОМЕНТАР

  1. ЗОРАН Р. ТАСИЋ


    Браћо,
    Хвала Вам на овако лепом тексту.

    Већ дужи низ година знам да су све моје победе и порази резултат моје успеле или неуспеле унутарње борбе. Нико ме на овом свету не може тако силно поразити како то могу ја самога себе. Тако сам некако дошао до дефиниције парадокса моралног принципа који гласи:

    Човек интуитивно зна шта је добро чинити али то не чини, и интуитивно зна шта није добро чинити па то ипак чини!

    Отуда и морални кодекси немају делатну сврху јер су плод људске а не Божанске природе!

    Зато је ЧАСТ, Божји дар који може примити само онај човек који се држи заповести Божјих. И ни један други!

    Морал је само хуманизовани инстинкт. Част је неупитна, морал јесте. Ако је тако, а тако је, и Част Отаџбине је неупитна и полагање живота за Отаџбину је заправо лична жртва Богу Христу!

    Хвала Вам на овако лепом тексту.

    Свако добро од Господа,
    Зоран Р. Тасић