Опште је познато и историјски доказано, да Босна и Херцеговина при походу нацистичке Немачке није била бастион одбране од фашизма. Напротив, познато је да се пре стизања Немачких јединица до Саве и Уне , заједничка држава краљевине СХС распала, а да су хрватски и муслимански квинслинзи оформили своју усташку државу НДХ, те да прекрајање историјских чињеница у једном временском тренутку неће имати значајнији учинак.

Хрвати су на територији БИХ најмалобројнији од три народа, па су рачунали на подршку муслиманског становништва, што је југословенска муслиманска организација прихватила, а њихов вођа Џафер Куленовић постао и потпредседник новоосноване државе. Успостављање такве фашистичке тоталитарне државе је наравно подразумевало успоставу владавине терора, услед чега је талас терора над Србима врло брзо отпочео. Услед закашњења организовања Срба у устанак против усташког зулума, десила су се огромна страдања Срба, укључујући жене и децу, од стране муслиманских усташа . У том терору хиљаде Срба су бацили у Херцеговачке јаме, становништво читавих села су спаљивали у Православним црквама, кућама, шталама, и чинили многа друга злодјела над српским народом.

У тим усташким терорима над Српским становништвом изродиле су се и фанатичне фашистичко-усташке јединице у којима је предњачила злогласна „Ханџар дивизија“. Због недостатка људства за јединице Вафен-СС, Хитлерова десна рука Хајнрих Химлер је 1942. предложио Хитлеру оснивање муслиманске СС дивизије. Према расположивој сачуваној документацији, 13. СС „Ханџар дивизија“ је извршила бројне злочине, који су по свирепости и начину извршења далеко превазишли оне који су чинили њихови ментори. „У овом маршу, ови су људи клали све на што су наилазили, а што није носило фес“ свједочење је Матиаса Фрања једног од команданата злочиначке дивизије приликом судског послератног процеса.

Данас Алијини следбеници , односно повампирени усташлук из другог светског рата у лицима политичких вођа муслиманског народа , врло транспарентно показује наставак нетрепељивости према Србима. У последњем рату, вођени скупо плаћеном школом, Срби нису закаснили у пружању отпора и одбрани од новог зулума од стране усташа, већ су добро организовани пружили снажан отпор спријечивши нови покољ српског живља. Пропали планови Алијине декларације нису спријечили наставак муслиманског ангажовања на истој, већ његови следбеници, организовано и веома перфидно уз свесрдну помоћ страних сила баш као и од неких у вријеме другог светског рата, настављају етничко чишћење и стварање унитарне Босне. Имали смо прилику да видимо како су у Сарајеву 1995.године обиљежавали страдање у Блајбургу, или обиљежавање убиства 132 невина војника ЈНА у повлачењу као „дана одбранеТузле“-познате као Тузланска колона. Данас покушавају добро увјежбаним замјенама теза да величање фашизма, заокруже под вјерским слободама.

Изазивање Срба разним политичким провокацијама , кроз рецимо давања имена улицама у Сарајеву, муслимански лидери јасно стављају до знања да они не желе суживот са Србима, већ желе остварење сна и стварање унитарне Босне без српског народа у њој. Босански лидери јасно показују да они не желе снажну дејтонску БИХ, са равноправним српским ентитетом , већ они желе доминацију над Србима у унитарној муслиманској држави на Балкану. Таквим провокацијама босански лидери, давањем имена улицама у Сарајеву по идејним творцима и вођама јединица српских џелата у другом светском рату Србима јасно поручују да се неће престати са затирањем српског идентита на простору БиХ. Улице које носе имена, Сулејмана Пачариза команданта муслиманске злогласне милиције, Хусеина Ђозе-капетана и главног имама 13. сс дивизије, Фехима Спахе- вође југословенске муслиманске организације, Мустафе Бусулаџића - једног од главних идејних твораца панисламистичке организације млади муслимани, те неонацистичке пропаганде коју је проводила „Ханџар” дивизија, шаљу јасну поруку српском живљу да у најмању руку нису добродошли ни у једној опцији –живота или суживота у Сарајеву.

Узимајући у обзир историјске чињенице и анализирајући их са провокаторским деловањем муслиманских политичких лидера схватамо и долазимо до јасног закључка да неостварене циљеве усташке државе њихови следбеници какав је био и њихов ратни лидер Алија Изетбеговић и дан данас покушавају спровести. Њихову упорност у остваривању циљева, Срби требају усвојити у одбрани српских националних интереса и српског идентитета у БиХ. Стога позивамо све политичке представнике Срба у заједничким органима да јасно и недвосмислено без политичких калкулација, здружено са оним делом искреног муслиманског народа, ставе до знања новим фашистичко-усташким следбеницима да народ неће дозволити величање и повратак фашизма и усташтва у 21. веку. Позив упућујемо и представнику СДС Драгану Мектићу, да крене интересима свог народа јер су просто неприхватљиви његови саркастични испади по питању Уставотворне комисије. Без обзира на жеље Бакира Изетбеговића, странци ће напустити Уставни суд БиХ, а сви они морају знати да стварањем Републике Српске и побједом над овом фашистичком идеологијом у претходном рату су спријечена нова страдања Срба, а само очувањем дејтонских граница српском народу ће бити загарантован опстанак.



За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача