ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ РОДОЉУБЉА (АНТИФАШИЗМА) СА ТЕРОРИЗМОМ (ФАШИЗМОМ) ЈЕ НЕДОПУСТИВО!

Да би човјек формирао став, мишљење и донио одлуку из било које области друштвеног живота сматрамо да је потребно водити дијалог, читати и слушати ријечи науке и људи из области која је заједнички предмет интересовања. Посебно сматрамо „тешким ријечима“ оне ријечи и реченице које износе став које јавно изговори човјек, са звањем професора или доктора наука, то јест народски речено када их изговори стручњак.

Из тог разлога мишљења смо да образовање обавезује на одговорност јавне ријечи, а никако не може бити покриће за изговорено. Из овог става закључујемо да њихове ријечи морају бити материјално доказне, тачно утврђене, са јасним порукама и препорукама. Анализе стручњака из тих области, ако имају иста сазнања и улазне информације из којих произлазе закључци и препоруке, требале би бити сличне, односно различите онолико колико је различито лично искуство узрока и препорука. Ово се посебно односи на стручњаке из области безбједности, ако знамо да сазнања из те области, су веома важна за доношење одлука и стратегија за заштиту друштвеног поретка и безбједности наших грађана, као и креирање јавног чињена, онда смо свјесни одговорности дефинисања појава и приједлога активности у спречавању утицаја истих. У овом геополитичком превирању у коме се преплићу интереси великих сила, пријатеља и непријатеља, свјесни смо да је наше друштво, наше институције и наши грађани изложени различитим облицима дјеловања страних служби. Оптимизам нам улијева знање да српски корпус има велики број стручњака из области безбједности како из војног, тако и из цивилног сектора са великим искуством а тренутно нису у тим службама, што им омогућавају јавне наступе и информисање наших грађана о облицима и циљевима дјеловања страних служби. Код велике већине наших стручњака сазнања и процјене су готово исте, а исте и ми можемо препознати, те их можемо прихватити као вјеродостојне и употребљиве. Један мали број стручњака у које спада и Дарко Трифуновић излази са својим сазнањима, анализама, ставовима, критикама и препорукама које су дијаметрално супротне од његових колега и у најмању руку збуњујуће за обичног слушаоца па и сродне стручњаке из свог српског корпуса. Његови наступи се обично понављају на истим медијима као што је БН телевизија и нека писана гласила. Његов последњи разговор за црногорске викенд новине а које је пренијела, види чуда, БН телевизија осим наслова „Болесно је волети туђу земљу више од своје“ што је и наше мишљење, остало је све збуњујуће, нејасно и конфузно. Добијамо дојам да се овај закључак односи само на руску државу а да НАТО савез треба прихватити и све његове вриједности. Русија је ”крива” што нам је пријатељ из свог интереса, па произлази да нас је НАТО убијао из нашег интереса. Можда не разумијемо па се унапред ”извињавамо” НАТО лобистима. Слажемо се да Србима нису потребни било какви кампови за војну обуку и подржали смо уклањање тог једног, али подржавамо одлуку предсједника Вучића да се размотри увођење редовног служења војног рока. Сматрамо да би било добро вратити и у школе стицање знања о наоружању, заштити становништва па и изучавање опште безбједносне културе. Не слажемо се са констатацијом да институције не препознају опасност кампова. Управо је Србија доказала супротно. Везано за констатацију о постојању вехабијских кампова у БиХ па и њиховог дјеловања и ношења наоружања кроз ловачка удружења. О тој појави Трифуновић сугерише да треба да се прати и обавештавају међународни партнери. Да ли то ”стручњак” сугерише да то не знају ти „међународни партнери“. Да ли мисли да су ти партнери наши или њихови. То је понижавајућа порука самог себе јер је његово знање и сазнање далеко веће. Очекивали смо његову сугестију министру Мектићу да то треба уклањати а не толерисати. Ево ми позивамо њега да он информише ту међународну заједницу и заједно са Мектићем преко пријатеља одстране ту пошаст и зло. Његово сугерисање и инсистирање на срећи црногорског народа што имадоше Ђукановића и што их одведе у НАТО и спасе од мрских руса, за нас је без коментара. То ће најбоље објаснити обесправљени Срби у Црној Гори, које прогоне кроз забрану богослужења, употребе писма и физичког малтретирања. Да ли то Ђукановић воли више НАТО него свој народ? Да ли је то болесно? У својој бесједи оде доктор Трифуновић до Стаљина и Путина и споји их са Србима у љубавну везу без интереса нашег, српског.

Да ли је наш интерес да немамо етикету геноцидног народа или можда руски? Можда је тачно да Русима није битно Косово, али јесте Србима да остане резолуција 1244, док Срби не донесу одлуку о Косову. Ко то омогућава? Ко је гарант дејтонског споразума? Да ли је то, између осталих, и Русија? Да ли се може промјенити без руске сагласности? Стављати камп са Златибора у контекст истог са камповима у БиХ је у најмању руку дегутантно и одвратно. Српска деца треба да се уче родољубљу и да бране своју слободу и државу, а не да гину за остваривање НАТО интереса и НАТО војске или не дај Боже да се сами себе дижу у ваздух. Када изједначите родољубље и тероризам, онда ставите свима до знања, не како ништа не знате јер је и то мудрост, већ да сте далеко од ученог и добронамјерног. Зато подржавамо став државе Србије и Вучића о неутралности а Додика и Републику Српску да те одлуке прате. Позивамо сав народ па и стручњаке експерте да те одлуке слиједимо и искажемо снагу и лојалност нашим државама.

Нити лекције о томе кога треба да волимо, као ни лекције како су највећи писци садашњег тренутка опасност по националну безбједност БиХ, нису само пука русофобија. У предизборном процесу све што показује величину Републике Српске и предсједника Додика треба оспорити. Низ унижавања Срба досеже до тога да ми између осталог не смијемо ни знати ко је та наводна пријетња по безбједност нас самих, а камоли да се супроставимо. Пардон не смијемо дизати фрку! Српски језик је мимо свих овоземаљских закона и правила постао језик кога свако може звати како њему одговара. Писци не смију долазити на кљижевне вечери. Шта је следеће? Паљење књига на ћирилици! Ни то није искључено када интелектуалне осмице узму у своје руке право и правду.

За „Част Отаџбине“
Одбор оснивача